Ove godine sam završio srednju školu. Jedan momak je cijelo školovanje zadirkivao i ponižavao jednu djevojku iz razreda jer je siromašna, a često i zbog njene nacionalne pripadnosti. Mnogo se pravio i pravi i dalje važan jer mu otac ima neku firmu.
Ništa posebno ali umislio se da je neki bogataš. Uvijek sam izbejgavao kontakt sa njim jer ne zan šta bih mogao da mu uradim. Na maturkoj zabavi joj je prišao i pitao je nešto za njenu obuću, jeli orginal, pošto je i tako to, znajući da nije, a ona jednica mu pošla da se pravda, ali sam tada ja, jednostavno više nisam mogao da trpim, skinuo svoje cipele i prvo jednom cipelom ga tako udario da je pao na zemlju, a onda i drugom dok se pokušavao pridići.
Rekao sam mu ŠTA KAŽEŠ JESUL OVE ORGINAL…
Nakon svega smanjeno mi je vladanje na dvojku, ali to je nebitno, jer da sam znao da ću osjetitio ovoliko zadovoljstvo i sreću davno bih to uradio, i baš se kajem jer mu se nisam davno suprostavio.
Setim se toga često, krivo mi je što sam slušajući druge, a ne sebe povredila nekoga ko nije kriv, i kada mi deca malo porastu, sigurno ću im prepričavati tu priču kao lekciju…
